Млеко и отров из попрсја

дели Шумска.

Час је видра, час хијена

час је жена, час Мајка…

Родна, плодна

обнажена, забрађена…

 .

За трен на млинском колу

кад је виде ко анђела голу

воденичар, брк засука.

Сад му мука,

крену шумом да је тражи.

 .

Међ` крошњама очас беше.

Ноге му се одузеше

од те плодне женске дојке

кикотом му тури бољке,

и оде.

 .

Скочи као веверица,

у њој јесу, многа лица.

Виђаше је сељани као травку, као пловку

веселу, невеселу, као болест мале деце

и колоне жена, како неплодност лече

травком са именом њеним.

То је жена није бајка

наша прамајка

у лепоти, у доброти

У срдости…

ШУМСКА МАЈКА.

.

-прво објављивање песме-

.

-цртеж- Велика Томић-