Рефик Мартиновић: Тајна
Чувам те
у белим јутрима
која свањавају
у сјају твојих очију
и магличастим обзорјима
која љубе пробуђени дан
у првим зрацима сунца
што стидљиво вире
иза далеких видика
које молитвом кунем
да те још не буде.
…јутро моје.
.
Чувам те
у руменим сутонима
најлепших боја
који урањају
у црвени комад неба
где се још само
силуете птица јуре
да угасе светла дана
да ти утонеш у снове
које ћу чувати до јутра
испод твога сановника.
…дуго моја.
.
Чувам те
у мирисима тамних ноћи
који шетају
комшијским авлијама
уз шапат зелених трава
које чекају росу
да оквасе влати
наших надања
и неугашених чежњи.
…звездо сјајна.
.
Чувам те
у данима и годинама
што пролазе
и цуре као пешчаник
а ја те чувам
као да ће живот
вечно трајати
…вечности моја.
Највише те чувам
у задњој строфи песме
она зна највише о нама
јер ти ниси обична
…тајно моја.


Odlična poezija. 😀🤠🤠😀