Драгош Павић: Смисао суштине


Ако си хтео безгрешност

које спаја простор и време

светлост ти се уплела и забрани

да говором понудиш хризантеме

 .

Ко хоће себе да нађе у тој потрази

мора овај свет оглодани да напусти,

да види да ли у себи има ватре

да ли да живи ил’себе да сатре

 .

Зашто трагати за мутним речима

ако клијање израста цветна алеја,

нека небески снови журе ка изворима

да не пресахне колорит људских идеја

Насрћу гаврани да кљују мисао:

облећу поцрнели, не хају за музе,

облапорно између себе творе зала

понуде, плодности убацују у врели котао

На његов смисао суштине полетне

сагњиле трулежи намећу похлепне,

где је ту узе да себе кори,

растући пламен живота сагори

 

Постави коментар