Драгош Павић: Смисао суштине
Ако си хтео безгрешност
које спаја простор и време
светлост ти се уплела и забрани
да говором понудиш хризантеме
.
Ко хоће себе да нађе у тој потрази
мора овај свет оглодани да напусти,
да види да ли у себи има ватре
да ли да живи ил’себе да сатре
.
Зашто трагати за мутним речима
ако клијање израста цветна алеја,
нека небески снови журе ка изворима
да не пресахне колорит људских идеја
.
Насрћу гаврани да кљују мисао:
облећу поцрнели, не хају за музе,
облапорно између себе творе зала
понуде, плодности убацују у врели котао
.
На његов смисао суштине полетне
сагњиле трулежи намећу похлепне,
где је ту узе да себе кори,
растући пламен живота сагори

