Чујем је у хујању ветра

осећам је у мирису мора

допире са планинских висова и доља

лети с криком птице са највиших гора

одјекује из шума и поља…

.

Чујем је у урлику звери

у песмама поражених и победника

њоме се време “пре и после” мери

њоме се овенчавају гробови ратника…

.

Њено је име на свакој застави

у свакој химни и заклетви

и једина је љубав од које човек

не може да се растави –

јер Она је мирис и укус Љубави…

..

Њена песма допире

са ратишта и гробова

одјекује са прозора и кровова

пламти у песмама робова

из срца дивљине и са градских обода

из јеке камена и жубора вода…

Одасвуд се чује

Њено свето име:

С Л О Б О Д А!

.

Слобода ти је дата

и припада теби

можеш да је одузмеш

једино сам себи…

.

Слобода је твој живот

а тамничар – страх

који ватру Истине

претвара у прах!

.

Из Слободе си рођен

и кад мислиш да си део

Слобода ти покаже

да си и тад цео!

.

Слобода је слободна

од свих лажних граница

за њу постоји прва

ал не и задња станица…

.

Једном када крене –

нигде не застаје

јер кад она стане –

тад и живот стаје.

.

Слобода је у крви

Слобода је у даху

у твом је рођењу

и у земном праху…

.

Слобода је пламен

што гори до краја…

Она је твој знамен

са мирисом – Безкраја.

.

Ша је још Слобода?

То је твоје вино

твој хлеб и вода…

То је твоја причест

у дане љутог поста

то је хлеб живота

кога никад – доста…

*

12.07.2019.