Нису свадбе, а свуда неко славље,

Крај себе окупило лето на језеру

Ожеднели Шумадију и Поморавље

Као под једну заставу или веру.

 .

Пландује Србија од јутра до мрака

На обали са смотуљком брига под главом,

Свикла на непогоде не смета јој зрака,

Одмара се од света покривена заборавом.

 .

Из лагода је прену само мрав и мува,

С вечери јој напуни уши крекет жабљи

Док јој ветар који често зна и да је одува,

Љушка заснулу на месечини, у корабљи.

 .

Из винограда, с поља жита и шљивара

Жега и јара довуку се до устајале воде,

Пљускају се и мију од упеке и гара

Па циком зоре натраг, грлом у јагоде.

. 

Понело и родило, биће за утробије

Да се прегура док не стигне нова жетва,

Ако се Србији радовање о главу не обије

Стигне ли је урок или каква клетва.

 .

Нису крштења, а свуда неко славље,

То лето пева сваким класом;

Опили се Шумадија и Поморавље

И језеро гори понето тим гласом.