Драгољуб Мајсторовић: Тамо где моји стихови живе
Тамо где моји стихови живе, живиш ти.
Узвисујем душом речцу у зачетку.
Ја знам да од небеских милошта си.
Исходиш у мом поимању и почетку.
.
Пре тебе нису овако топлили ме дани.
Озрачја нису мирисала на свеже рује.
Ја знам да за ме завештали те сани.
Песник осети када музику срца чује.
.
Мора да се и исток уткао у твоје очи.
Мора да је све природно нашло кућу.
Ја знам да права љубав бистрик точи.
Пронаћи уточиште дивној песми ту ћу.
.
Да одише тобом, да на твом уху зри.
Да те пољубе риме и загрле нове риве.
Ја знам да ово крвце исконским ври.
Вечна си, тамо где моји стихови живе.

