Весна Зазић: Ново рођење


Све за собом оставићу чежње,
овом дану што се крају ближи,
боле дуго а нису неизбежне,
шта сам била данас прекрижи.

.

Ноћас ћу без мајке да се родим,
без успомена, мисли и жеља,
полако учим да светом ходим,
разлучим зле од пријатеља.

.

Кад ме душа некоме привуче,
несаницу донесу туђе очи,
волећу лудо јер не знам за јуче,
због љубави све ћу опет моћи.

.

Можда себе другачије назовем,
чудите се кад не отпоздрављам
новој себи нови усуд дозовем,
данас све минуло заборављам.

*

Постави коментар