Драгош Павић: Дугин крик


Нагиздано плетиво времена негде жури

Има састанак са модрим звездама,

Проломом неба кад кисне јаросна магма

Поружнеће тада њени румени пурпури.

.

Најавиш долазак у мој живот,

Одговор тражиш у пола речи,

Доба је моје време за ћивот.

Па сада кликни рањени исход

На дрској месечини

За суморни људски род.

.

Намирисано јутро оплодило росом

Далеки јагодњак ногом босом,

Слаткасто сочно низ језик цури,

Омађијаност тражи невешто вреву

Пламтећим мислима, као лет за шеву.

.

Да се све примакне и спасе дугин крик,

Остане плодна и ухвати живот васколик,

Бог је оплод послао разнолик.

Нагни се на пољубац који се распевао

Да не мами омамом суром,

Већ дрхтајем, кроз срце буром.

 

Постави коментар