Драгош Павић: Дугин крик
Нагиздано плетиво времена негде жури
Има састанак са модрим звездама,
Проломом неба кад кисне јаросна магма
Поружнеће тада њени румени пурпури.
.
Најавиш долазак у мој живот,
Одговор тражиш у пола речи,
Доба је моје време за ћивот.
Па сада кликни рањени исход
На дрској месечини
За суморни људски род.
.
Намирисано јутро оплодило росом
Далеки јагодњак ногом босом,
Слаткасто сочно низ језик цури,
Омађијаност тражи невешто вреву
Пламтећим мислима, као лет за шеву.
.
Да се све примакне и спасе дугин крик,
Остане плодна и ухвати живот васколик,
Бог је оплод послао разнолик.
Нагни се на пољубац који се распевао
Да не мами омамом суром,
Већ дрхтајем, кроз срце буром.

