Иде човек

Кореном, светом, свемиром

И жар-сном,

Тамо где за њега цвате врт

Открића

И суштине.

Иде, као из собе у собу улази

Из једног у други век.

Иде човек

По свој живот и своју смрт

Трагом бића

И даљине.

Иде, гори

И што је за собом у потрази

Себи ближе, више зебе.

У дослуху с будућим

На свом путу човек

Сусреће човека

Што ће изазовом

Да се ускори.

Иде, попут река,

Са својом сенком великом,

Равно према себи.

Иде човек

Кроз човека,

Негде, на неком врху

Жури себе

Да престигне

И сачека.