О српском и словенском имену постоји обимна литература
са различитим мишљењима о њиховом значењу,старости и
распрострањености.

Име Срба данас означава два словенска народа: Србе на
Балкану и Лужичке Србе у Немачкој.

Историјска литература
сведочи да се име Срба у прошлости појављивало на
много већем простору него данас и да је забележено пре
него име Словена.Павле Јосиф Шафарик (1795-1861),
чешки слависта, написао је капитално дело, студију
СЛОВЕНСКЕ СТАРИНЕ, у коју је сажео свој вишегодишњи
истраживачки рад на проучавању словенске историје,
религије, културе и језика.

Заједничко дело Шафарика и
Суровјецког такође говори о Словенима – О ПОРЕКЛУ
СЛОВЕНА. И Шафарик и Суровјецки су сагласни да су
Словени у преисторијском добу били бројни, а због
бројности и простора који су заузимали, били су издељени
на многа племена, која су носила различита имена.Но,
они су уверени да је „Срби – прастаро, првобитно,домаће
и опште име свих Словена“.Оно је означавало заједничко
порекло свих Словена и старије је него име Словени. За
ову тврдњу налазе доказе код античких историчара и
географа, по бројним географским именима на старим
картама.Географска имена изведена од српског имена
расута су широм Европе,али и у Азији. Шафарик је
установио да је такође старо и паралелно име Срба –
Винди (Венди, Венети).

Значење имена СРБ се заборавило, а Шафарик мисли

да је значило РОД, НАРОД.

–Одломак из књиге ЗНАЈ СВОЈ РОД И ЈЕЗИК –увод у
истоимено поглавље–