Бдим над прастарим океаном мудрости
посматрам и слушам шта ми говори
мисаоно разговор водим са бићима свим,
сваке ноћи у сан Јави над природом бдим!
.
Скупише се око круга у ком ширим руке
сви векови и потреси и стварања еони
гледају ме, чудан им је из утробе сјај
који благо милује их , док не дође крај!
.
А на концу, баш пред зору , заурлају Рода вуци
и звериње које снева нову Јаву пуног сјаја
стари оци који ветром размењују пра сећања
поздрављају све потомке чија душа баш њих сања!
.
Бдим у кругу који звезде прах вилином начинише,
Сварог љуби чело моје,
ноћи од сад нема више!