Димитрије Николајевић: У равнотежи
Шта ради Живот док му смрт ливаде косе
И воћњаке млати? И зар може да гледа
Како у своје мрачне амбаре односи
Његов труд као кошнице препуне меда?
.
И чини ли довољно кадли своје брани
Ако је већ чудо какво нигде не постоји-
Или се плаши да га зло не нанишани
И судбину му по свом аршину прекроји.
.
Али ништа од тога. Није то по среди,
Већ су у питању закони вишље силе
Које одређују шта иза чега следи;
Кад ће у коло врази, а када ће виле.
.
Све што се роди Њему се и завештава,
Макар морало често да се аргатује.
Капије времена заредом откључава,
С Њим се и најдаља будућност дослухује.
.
Са много разлога смрт у свом вилајету
Стоички трпи. Можда управо баш зато
Да одржава равнотежу у том сплету
И замршају који скупа творе злато.
.
И то што је највредније, које се
Не крије у брдима. Нити краси реку,
Чији лажни одсјај испираче занесе,
А у ствари прави рудник је у човеку.

