Владан Пантелић: Где је сада мој сан?
На тврдом расцветалом лотосу
Сплео сам ноге и исправио кичму
Са три затворена ока и уз дубоко дисање
Повезао сам се са Мајком Земљом
Кроз три канала кичме и до врха главе
Уз све могуће претешке радове
Надковао сам седам обојених степеника
Потом још три терасе до врха Неба
.
Индиго Ноћ са миријадом свитаца
Сваки свитац је нечији животни сан
Раздвојио сам потпуно своје биће
И у висине упутио једно зрнце себе
.
Прелазећи преко клисурица и планина
На раскрсници спојило се зрнце са сном
Препознати – кренуше смело и без речи
Стрмом узаном и кривудавом стазом
Пратећи верно светлост – водича

