Велика Томић: Кос


 

ХЛАДНО!

Сећања извиру као вода испод камена.

ВРУЋЕ!

Дочекујем их погачом од зрелог жита.

.

ЛЕВО!

Чује се хук сове.

ДЕСНО!

Лешинар крешти.

.

ПРАВО!

Кос умилно пева испред капије.

.

Журим.

Пролазим кроз порту, хладна.

Огрнем топлоту.

Не гледам ни лево, ни десно,

трчим право.

Топло, топло… топло ми је.

 

 

 

Постави коментар