Велика Томић: Кос
ХЛАДНО!
Сећања извиру као вода испод камена.
ВРУЋЕ!
Дочекујем их погачом од зрелог жита.
.
ЛЕВО!
Чује се хук сове.
ДЕСНО!
Лешинар крешти.
.
ПРАВО!
Кос умилно пева испред капије.
.
Журим.
Пролазим кроз порту, хладна.
Огрнем топлоту.
Не гледам ни лево, ни десно,
трчим право.
Топло, топло… топло ми је.

