Радица Матушки: Песма племенског срца (2)


Рекла ми је мудрост њену
да се сетим у сваком трену,
одакле сам и ког рода
и да славим рођенога.
Мудрости су моје баке
и за мене биле јаке
и сетим се сваког лета
ко сам, шта сам – чија ћерка.
Ја сам ћерка њеног сина
звана „Рајка Kоматина“,
надимак мој од давнина
старо име вековина .
Ја сам ћерка Филипова
и унука Славимирова,
потичем од Kосанице
од Игрутиновић породице.
Њих су звали Kоматине,
мене отац звао сине,
мами име је Марина
топла, блага жена фина.
Сећам се сваке гране
сваке приче испричане,
мудрости бакa Злајке,
сачуване речи сваке!

 

 

 

Постави коментар