Ана Милић: Звезда у оку


Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао

Све драго камење знано и незнано

Које сам уз пут расипала

Несвесно и свесно

Од њега си сачинио најлепшу круну

.

На дан мога крунисања схватих

Шта добијам а шта сам изгубила

Потражих те погледом

Дању златаст ноћу сребрнкаст

Није те било тешко пронаћи

Теже те је сачувати и гледати

Истину мерити

.

Ухватих звезду у твом оку

И препознах одлуку

Бацих круну у вис

Драгуљи се расуше по небу

У ново сазвежђе и мапу мога срца

Ти имаш право да му даш име

Постави коментар