Милорад Максимовић: Душом сневам снове видовите


Душом сневам снове видовите,

срцем кројим песме даровите.

Да сво пламење живих вагри 

сред духа ми и свих ватри

огреје суштаство.

Замисао моја силна јесте 

да сад појим свете песме 

да свем светом Србу и Србкињи 

даре неба ко у златној шкрињи,

донесем у радости.

Харфом сад небеском појим

речима што здраве – бојим,

јер тако се срце моје

сред свега и у свему што је,

диви светом величанству.

Хеј хај даре дај

и у песми уживај!

Тако рече песник сад у јави.

вед-речити Вилењак плави.

.

-2018.година, новембар-

Постави коментар