У овој соби од тишине, од тишине горке,
Не цветају кактуси зелени, тамно зелени,
Као они вољени код Лорке, оног Лорке,
Где све је обојено као снени, поглед снени.

.

У овој соби од љутње, оне љутње мукле,
Љубе се плашљиво зидови, зидови таме,
Њихове сенке плахе, сенке од нас устукле,
Крваре ноћас са нама, крваре као цикламе.

.

У овој соби од бола, бола одвећ дремљивог,
Фењери жедне за уљем, фењери прегорели,
С умирућег пламена гледа нас Бог, наш Бог,
Завету сведок је, сведок да смо се волели.

.

У овој соби од срама, срама безочног,
Трепте уснуле комете, комете већ згасле,
Пред њима млечног пута, млечног је стог,
Посвуда просут је надама, просут у јасле.

.

У овој соби од кајања, тог силног кајања,
Склапа се времеплов, од суза времеплов,
Кад дође туга, та вечита туга растајања,
Нека нам дође бољи почетак, почетак нов.