Вучји дани -светковина вукова – у вези су са култом предака и трају 7 дана – завршавају се Дајбоговим даном, 11. 11. Празновало се и дуже код Срба и Бугара а највише последњег дана, названог растурњак или распист, када се вукови разилазе. Растурњак је иначе дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у вуковима) су се гостиле и последњег дана се растурају.
.
Некада се обичавало позвати вука на заједнички обед или изнети му вечеру на раскршће. На Косову и Метохији се некада спремао посебан колач који би увече домаћин износио на кућна врата и нудио га вуку
.
Један од разлога слављења Вучјих дана, код нас, је повезаност нашег народа са вуком као митским претком.
Постоји и једно веома давно записано занимљиво веровање, словенских суседа, а то је, да се сви Словени понекад претварају у вукове!(Чајкановић)
.
Према Чајкановићу, отеловљење врховног српског бога, а он сматра да је то Дајбог, понекад се описивало и као Хроми вук или Хроми Даба. Дајбога је доласком хришћанства заменио Свети Сава.
Вука су још називали и НЕИМЕОНИК, КАМЕНИК или ДИВЈАНА.

Извори:,Википедија, Словенска митологија, и сл…