у пловним бедрима побуна сенки

теку мостови врели испод мелем река

месец се нагиње у ритму теревенки

љубавтела палих на безобаље века

.

предворјем тајним коло снених прибрано

смеши се тами очима које се губе

дуго припијени делимо се прерано

мракходом свемира који се љубе

.

прах смо дрхтећи у болдугом спајању

плешемо небомуком кадриле моћне

опиремо се залуд јасном нестајању

.

сред бездна постеље лудости ноћне

побуна сенки растаче мостове вреле

развођем узносимо се у делте беле