Теби да певам — теби, тиранко!

А дух ми мори отров и гнев;

Увреда твојих жаоци јетки

Потпаљују ми племенит спев.

.

Милионима народи пиште,

Милион груди просипа крв —

Милионима пале кућиште,

Милион људи гмиже кô црв.

.

И милиони долазе смерно

Јевропи гордој на холи суд:

“Не може више, раја не може

Сносити јарам, мучити труд!

.

“Тиран нас гази, срамоти жене,

Усева наших отима плод.

Пресуди, силна да л’ живот може

У таквом игу несрећни род?. . .

Изгинућемо! . . .

“Па изгините!”

.

Подсмеха твога горди је збор.

“И гинућемо, гинути славно —

Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,

Јер Србин неће да буде роб!

Тамо далеко, на светом гробљу,

Потражићемо живот ил’ гроб!”