Велика Томић: Жива Јара


 

 

Носи ме поток у брзаке

мојим смехом радује зраке.

Водопади, ево долазим,

пазите, силазим у ваша корита!

Сад сам Жива вила

весела

чила…

Купам се, ширим руке

на пој славуја.

Ох!  Ено, неко ми шаље умилне звуке

фрулом од зове, кроз трску лелуја.

 .

Одједном бућак.

Шта се то збило?!

Мој поглед радосни, са фрулом плива, Јарило.

Засвира, море љубавних.

А ја Жива, заиграх коло старославних.

 

Постави коментар