Кад мрак пусту бели дах магле густе

кријући у себи сенке мрачне

мислим на наше преплетене прсте

на наше ћутње,многозначне.

.

Увек смо дочекали ведра јутра

ћутећи и држећи длан на длан

не мислећи о неком новом сутра

одмах у стварност претварали сан.

.

Не брину ме много речи прећутане

ни магле кад прете беле и густе

стазе су наше у живот уцртане

док држимо чврсто уплетене прсте.