Мирослав Цера Михаиловић: Катрен


 

шта човек тражи од катрена

стиха са редом и са мером

у невесела зла времена

супротним опет креће смером

.

и шта ће катрен сад човеку

кад реда нема нема мере

у паклу тако лудом веку

где се и звери унезвере

.

нек забави се својим јадом

избрише појам хармоније

докле та вечна жеђ за складом

када све јесте и све није

.

старински је ли ишта песник

на крају овог јебивека

чему из пакла бити весник

док човек дрхти од човека

 

*

Владан Пантелић: Мирослав Цера Михаиловић   

.

опет не разумеш

 ти мудрице плаха

 то што не постоји

 то узима маха   

.

 Сасма особен песник Мирослав Цера Михаиловић.

Преображен на југу Србије

 Имаће, има и имао је немогуће – могућа надвиђења

Једном,

прилике су такве биле,

в и д е о  је како

трчи народ.

  Други пут снева: иде

Књига четворице,

и њему шапуће:

Паника је Проблем бр. 1!

 Сан му рече:

узми Метла за по кућу,

стави Копрене на утробата,

гледај како ђаво преже ата,

пробуши опсену и затвори јој врата.

Немој да те савест пече!

Требаће нам јака вера, поручује песник Цера,

јер због оних пола века, то говорим издалека,

дрхти човек од човека, томе песмом наћи лека

Постави коментар