Велика Томић: Веснин зов
У шуми забелео пут
предводници врапци стајаше успут.
Растиње затрепери
северац му снагу мери.
.
Сјатише се са свих страна брати
суво грање сакупљати.
Да оживе ватру Живу,
борове, јеле и младицу иву.
.
Виле коло разапеле.
у средини круга ватру разгореле.
Скачу момци топлота их опија
то се на пут спрема, богиња из Ирија.
.
На пролеће због те части
доноси нам лепа Весна, многе радости.


Хвала од срца, овде се осећам, као у дому своме!