Ти увек о белим тополама сањаш 

о водо, а ја увек сањам твоју бистрину 

и твоје врбе, жута ресања. 

И твоју ноћ, твоје сенке и месечину.

 .

Утонуо између лелујавих топола у теби 

нисам нашао свој одјек о, водо тајно. 

Носиш ме, носиш распарчаног бескрајно.

 .

И ја сваку ноћ погинем од месечине 

што те сребри.