Лука Црвенковић: Ко високо лети мучно гине


Широм раширених руку,

бездан громи, улажем сав напор

Где да јурим, одлажем свој налог

Бездан пуца тихо гори

Родни застор, вечно чека

Склепан слогом,

зид је окно, несаломив

*

Бурад челика

Заувек у потаји, скривени у јами

звуци најтежи

јецају у тмини

Дуборез је свет

Храст што ме данас хлади,

горело у јами, свето од живота.

Постави коментар