Ако ниси никада а ти крени управо сада!  Да осетиш

како весла твој дух кроз Етар живота. Како стих те

носи ван времена – где станује лепота…

Да ли се сећаш како звезде певају?

Нема знаних речи но стихова 

који те носе и заједно сневају 

далеко, далеко до највиших висова.

.

А ти стојиш на видин-стени, 

мисли се роје као кад море пени…

Стапају се армоније и боје.

Заједно – душа, дух и срце твоје.

.

Можда је ехо старих дана ту

игра луче бића свих што творе

носе собом наду и утеху, 

са суштом прав-а живо зборе.

.

А теби вид све даље граби,

кроз време и поља свести у слави. 

Гле како полако постаје вед…

док душа и дух иду у недоглед.

.

Ах…

.

Једно смо.

Али свако је искра своја.

Једно а личностима нема броја…

.

Дух је твој и душа моја

и душа моја је дух твој 

а песма се не боји већ само роји рој

живоватрених јаровагрених звезда Живота…

.

Лепота!

Лепота…