Кликтајем твојим заливаш срце моје

Хује мисли душе љубављу осунчани

Распламсавају се на искрицу неба

Трепере плетива срчана као небодарни ветрови

.

Поглед разбукти а додир почне да гори

Кад се уснуло кроз снове провлачи

Тада се поглед у мисао завлачи

Све се отело да у занос претвори.

.

Плешу радошћу оба срчана прегратка

Пуне се врелином каскаде крвотока

Дрхте уздасима заталасаних плесних увала

.

У анархији откуцаја мога срца

Мисао за тобом по сунчанику лута

Покислог, мирисног земљиног кутка

Да се домогнем љубавног оснутка

.

А када додирнем дубоке шкољке

Или на крилима полетим у раја закутке

Данте ће ме спасти пакленог сумрачја

А моја љубав добити нова уздарја

.

На моме небу без тебе инокосан

Уздрхтало расту и цветају рузмарини

Да би мирисом омађијали и запленили

.

Роди се у мени песник комета

С тобом, несташе звуци небеских олуја

Јер рајске птице дарова Фортуна

.

ДП: Збирка – Суза старог кестена