Лабуд Н. Лончар: Сјећање на љубав


Пропињеш се

Као млада ждребица

Да дохватиш мјесец

Са мог трбуха

Крај мјесечевог потока

У коме куца твоје срце

Којим протичу ријечи

И сјећања на љубав

.

Придржаваш се зубима

За моје раме

Као ждребица и покушаваш

Да ухватиш мјесец

Грабећи другом руком

Јоргован под прозором

Распупио као усна ђевојачка

.

Пропињеш се као ждребица

И отресаш гриву

Из које испадају

Распукла срца –

И давне заклетве о љубави

 

Постави коментар