Лабуд Н. Лончар: Сјећање на љубав
Пропињеш се
Као млада ждребица
Да дохватиш мјесец
Са мог трбуха
Крај мјесечевог потока
У коме куца твоје срце
Којим протичу ријечи
И сјећања на љубав
.
Придржаваш се зубима
За моје раме
Као ждребица и покушаваш
Да ухватиш мјесец
Грабећи другом руком
Јоргован под прозором
Распупио као усна ђевојачка
.
Пропињеш се као ждребица
И отресаш гриву
Из које испадају
Распукла срца –
И давне заклетве о љубави

