Димитрије Николајевић: Тамо, иза недоступа

Тамо, иза недоступа, чији се почеци
Овде зачињу, куда су отишли и преци
.
За двојницима својим пут зова
Богазама и преко клиских мостова
.
На којима и ми затечени даномице идемо
Да се са собом једном негде сретнемо –
.
Трагачи смо кроз бестражја, у маглама
Далеко запућени ка другим настамбама
.
Где скривају се сенке и нема издаје,
А овде се рађа и мре да тамо вечно траје
.
Ослобођено бола почетка и патње краја
Што призива нас као из празавичаја
.
Гласом до чијег извора увиром идемо
Даље него што можемо и смемо,
.
Али, где год стигнемо, тек што смо сели
Пред нама се опет нови пут забели,
.
Тамо, из недоступа, где чекају жреци
Да се сакупимо – потомци и преци.
