Бранислава Чоловић: Радујем се, прољеће је


Не падај свијете

на лудило људско

пронађи Човјека Великог у себи

он Љепоту ствара

у Љепоти живи

и плодове убира од Божијег дара

А ево их свуда

напупило воће

блистају се ријеке

небо је плавље

од самог сафира

симфонија птица

природи се врати

она нам је лијек

и музика свица

што свјетлуца ноћу

ко драгуљи сјајни

и воли и љуби Васељену цијелу

ко Богородичиног цвијета мирис опојни.

Воли

Љуби

Живи

Стварај

Радуј се

Постави коментар