Бранислава Чоловић: Радујем се, прољеће је
Не падај свијете
на лудило људско
пронађи Човјека Великог у себи
он Љепоту ствара
у Љепоти живи
и плодове убира од Божијег дара
А ево их свуда
напупило воће
блистају се ријеке
небо је плавље
од самог сафира
симфонија птица
природи се врати
она нам је лијек
и музика свица
што свјетлуца ноћу
ко драгуљи сјајни
и воли и љуби Васељену цијелу
ко Богородичиног цвијета мирис опојни.
Воли
Љуби
Живи
Стварај
Радуј се

