Душу ти поклањам на пространству длана

и белог птића рањених крила

док усплахирено срце плавих откуцаја

не престаје да плаче у птичјем крику.

.

Заплакаћеш и ти болом без крила,

и из ока ће потећи модра река,

ал душа моја ће тихо, без вапаја

да издахне у теби

белим узлетом.

.

-збирка- Паун на недрима-