Драгош Павић: Дохватих чешагију


Изгребах ораницу

Мога детињства

Заискрише пупољци изникли из

чежње

И олује,

из мразних снегова

И недоспаваних јутара

Успламтелог дечаштва

И цвокотавих поњава

Целца снежних олуја

И црквеног звона

Позивара

.

Д.П.: “Каскаде“

Постави коментар