Мирослав Мика Антић: Плава звезда (1)


Иза шума, иза гора,

иза река, иза мора,

жбуња, трава,

опет тебе ноћас чека

чудна нека звезда плава,

звезда права.

.

Чак и ако не верујеш,

пробај тога да се сетиш.

Кад зажмуриш и кад заспиш,

ти покушај да је чујеш,

да одлетиш,

да је стигнеш и ухватиш

и сачуваш кад се вратиш.

.

Али пази: ако није

сасвим плава, сасвим права,

мора лепше да се спава:

да се сања до свитања.

.

Мора даље да се лута.

Тристо пута.

Петсто пута.

.

Мора друга да се нађе.

Трећа.

Пета.

.

Мора у сну да се зађе

на крај света.

.

И још даље иза краја:

до бескраја.

.

Шематска анализа: Марија Радовић, 6/2

Постави коментар