Мирослав Цера Михаиловић: Босиљак у оку

босиљак у оку у ушима звона
звук познат твом слуху још из праискона
.
где главу да склониш дан за даном киша
колико још треба небу плач да стиша
.
немаш куд! да паднеш одавно си пао
све што ишта вреди све си закопао
.
сигуран у једно у то што растрже
кад на хумци стојиш ноге и не држе
.
спознајеш ли светлост знаке украј друма
док још ловиш мисли отете од ума
