златокоса расцвет пољу

бол небески расејава

длан крвави богомољу

у олтару милост спава

.

са струка јој извор тече

да навади сушно поље

ни анђели што је лече

не могаше чинит боље

.

златокоса нема пева

глас расипа у висине

слатком јавом она снева

.

молитвене дан долине

где ће тајно цвеће расти

у кога ће душом пасти