Лабуд Н. Лончар: Свјетлост
Гасе је
Свакога трена,
Не воле бјелило њено
Што сјенке душе грешне
На зиду слика
.
Гасе је
На степеницама дана
Куда безглави ходе
Склањају црвене очи и
Весело тами ходе
.
Боли ме,
искидана,недоречена,
Недохватна –
Из прстију мојих
Безочно украдена

