Лабуд Н. Лончар: Свјетлост


Гасе је

Свакога трена,

Не воле бјелило њено

Што сјенке душе грешне

На зиду слика

.

Гасе је

На степеницама дана

Куда безглави ходе

Склањају црвене очи и

Весело тами ходе

.

Боли ме,

искидана,недоречена,

Недохватна –

Из прстију мојих

Безочно украдена

 

Постави коментар