Ненад Максимовић: Химна Љубави (IV/3)

Љубав не брине, не стрепи,
не може бити разочарана,
не издаје нити се свађа и сукобљава.
Она само Јесте.
Недвосмислена, без негирања и неприхватања
брише сваку самоћу, тугу и остављеност.
Крепост наших живота, Устрајни Надвладатељ,
Љубав је наше Спасење, наша Моћ и Слава.
Иста је у свакој ситуацији,
у срећи и несрећи, у сиромаштву и обиљу,
у поштовању и презиру, у успеху и неуспеху,
у поразу и победи, у похвали и критици.
Чиста и блистава
увек је иста према свима и према свему,
према победнику и према пораженом,
према здравом и болесном,
према просјаку и цару,
према анђелу и демону,
брату и незнанцу,
према пријатељу и непријатељу,
према човеку, животињи, биљци, камену,
према било којој идеји,
битном и небитном,
увек безусловно
Даје свему Све.
За Њу, једино поуздање у свему,
не постоји схватање и несхватање,
сећање или заборав, сан или јава,
у овоме или било ком свету,
или било којем ступњу свести,
облику или боји или мирису,
у мислима и у стварности,
и у потенцијалу и актуелности,
Љубав је увек иста и увек чини исто:
Даје целу Себе,
све Зна и Воли,
све Чини Савршеним, Вечитим и Свемогућим.
