Душица Милосављевић: Дух шуме
Повлачи се лишће са земље на грање
све путање обрастају у маховину древну
мир је, необично стање
све се ућутало, с неба муња севну!
.
Јелен орла носи на десноме рогу
сваки покрет светли, осветљава тмину
кад на стену стаде поста налик Богу
Велесу што збори душама истину!
.
И отвори се земља усред шуме густе
проговори грумен из дубине Нава
излетеше звери да нељуде не пусте
из дубине тамне у свет људског Јава!
.
Велес их дочека на вису крај храста
земља се затвори у печат још један
загрли их душом и руком целива
у звер се оваплоти у Јави да пребива!

