Драгош Павић: Сонети отпора (1)

Ако можеш да сачуваш своју главу
Када сви око тебе своју губе
И окривљују тебе за своје неуспехе,
И мора бити кроз све месечеве мене,
.
Ако можеш да сачуваш себе
И онда кад те неверни љубе
А ти им придодајеш својом вером,
Онда је плагијат живота ту уз тебе.
.
Треба да чекаш кад није време,
Да на себе свесно товариш бреме,
А знаш да си преварен и кажњен,
.
Да л’ можеш да будеш предобааар
А да те не мрзе јер си премудар
За обичне људске ниске пркосе,
.
Д.П: Збирка – “Суза старог кестена“
