Тајна невидљива размрсује пламе
дубоко увијене у наше постојање,
биће упија сваку искру, гори
пламти свако сећање што је љубав створи!
.
Оваплоћује се из нас усред ноћи дуга
изнад старих храстова док грлиш ми биће
све је помешано, и срећа и туга
и љубав што отвара душама откриће!
.
Прапредачка ватра у нама засија
физичким видом из нас се у ноћ вину
огласише се душе из светова Права
благослов нам послаше у овом свету Јава.
.
Још увек чекамо трен у трену што је
да белом обасјамо постојање своје
чекамо поново руку да ти дам
и винемо се више света као један плам!