А земљом се размилели просјаци боси,

Скитнице, испосници и пророци,

Збуњени дијаци, сеоски пароси,

Који с небом говоре језиком словенским,

Свештеници латинских богомоља

И бискупи тек рукоположени,

Скамењене жене

Од очева своје деце силом раздвојене

Због црквених распри.

Скупљају се, као да из змеље ничу,

Овештали јеретици који у дану

Сто пута помену Перуна и Морану,

Пустињаци измилели из мрачних шпиља.

Појављују се изненада

И они којих давно неста.

Деле се благослови, бацају проклетства,

Звона и клепала бију наизменце.

Радознали и уплашени пољари,

Који знају да свако зло прво њих снађе,

Збијају се око својих пољица,

Уз камене венце.