опет си дошла у вреле наше таме

тихим корацима из знане даљине

са себе збацила претешке хаљине

и болне праслике велике осаме

.
месеца сребро скривено у грудима

пропланци шумски над умом пусти

вилено лудило свеватра бездима

кад ти се сенка на мене спусти

.
две нам се игре помамно љубе

руке змијањем клизну низ тело

негде се у мени нетрагом губе

.
очима док дарујем ти јутро бело

сањиво ново је буђење трајно

нераздвој подељен љубављу тајно