Веда речи Вила Горска

свака јој је видовита.

У слав светлу окупана

у прав свету одгајена.

.

Реч је жива као чедо

Сунца сјаја она носи

убогоме ноге хитре

а слепоме очи роси.

.

Веда она приповеда,

где се вазда коло игра

где са неба светло лије

Светим Видом душе мије.

.

Тад устаде Виде Свети

Подигао беле руке

Огња живог лако узе

и полива Србски Род.

.

Да с’ окупа Србче свако

живом водом огњевитом

да с’ ожеже мраковито

све што беса има семе.

.

Веда Вила заповеда

песми светој где ће дом

која миле вести носи

роду светом звезданом.