Драгош Павић: Сонети отпора (4)


Зато се припреми да трајеш

У сновима недодирљивим људима

Ал’ да ти маштање не буде циљ

Да те не хвата бол у грудима.

 

Стави све на вечну вагу,

Немој ништа да препустиш врагу

Изгубићеш све, па опет из почетка

Јер сотона хоће живот у губитку.

.

Онда ћеш моћи лакше да мериш

Ширину срца и његове лукове,

Нерве и тетиве оронуле

.

Кад тебе и нас не буде било

Свима ће устребати много вере

Да би био човек како је Бог замислио.

Д.П: Збирка – “Суза старог кестена“

Постави коментар