Вјетар ружу уз поље носаше,

На Драгов је шатор наносаше,

Гђено Драги са Драгом бјеше;

Драги пише, а Драга везе;

Неста Драгу мрка мурећепа,

А Драги злата жеженога,

Онда Драги Драгој говораше:

„Ој Драга, драга душо моја!

Јели теби мила моја душа?

Јел’ ти тврда моја десна рука?“

Драга њему тијо одговара:

„Вјеруј Драги, и срце и душо!

Драга ми је, драги, твоја душа,

Мекша ми је твоја десна рука,

Нег’ четири најмекша јастука.“