ноћас нам се небо отварало опет

мешала се светла у најслађу кашу

грабили смо душе полудели расцвет

испијали медом препуњену чашу

.

из кладенца сласти шикљала је вода

најтечније наде и прејаких жеља

лутах слуђен тамом потпалубља брода

светлуцав од туге и горких весеља

.

растан петле брзо дозвала је зора

још се жедни свега напојили нисмо

насукани бесом насред бурног мора

.

ненасити пловни разједрени ми смо

наша лука жарна потопљена неста

под небом нам опет понестаје места