Моја душа је старо вино без претакања

комад бајатог хлеба гутаног без жвакања

.

Моја душа је свој сопствени враг крвопија

Сама собом нарцисоидно се опија

.

Моја је душа мешина стара на шинама

Комад хлеба на милост црним птичуринама

.

Она ни не слути све тајне смишљене грожње

По међународном домаћем реду вожње

.

Понекад не знам да ли душа та је и моја

Да ли јесте нумерисана ил’ је без броја

.

Самерљиво ли је шта даје а шта узима

Нит’ знам колики простор она заузима

.

Може ли је икоји силник српком попити

И каквим ће се бунилом он опити.