Тек пробуђена гледам како са истока

јутарњи зраци, блистави

трешњу нашу умивају

изнад куће старе на брегу…

и сећам се…

у неко време давно

за мене други браше

плодове сочне са врхова њених.

Гледам је, волим и осећам

да ће душа моја

са душама многим блиским

у неко време друго

стићи до врхова њених

и брати вечно

божанске гроздове Вечности.